Флуор су нацисти и стаљинисти стављали у воду логорашима да буду пасивни и равнодушни према свему. Данас вам (овај отров за пацове и људе) из истих разлога стављају у пасте за зубе и водоводе.
Флуор је главно хемијско средство стварања менталних робова (послушних грађана).
Нарав самог флуора и његовог деловања на каријес може се успоредити с нарави хемотерапије на ћелије рака. Судећи да се чак и користи у ту сврху, свако поређење је сувишно.
Пише: Роберт Маринковић
Прича о флуору није она о теорији завере, већ пракси завере. То је заиста стара тема о којој милиони не знају много, па чак ни онај део леденог брега што вири изнад воде. Шта су, заиста, флуор и флуориди, чему служе, где се све налазе, зашто их људи ''вишом'' вољом свакодневно уносе у организам у којем се таложе и какав утицај врше на нас? Флуор је елемент који се састоји од атома са 9 позитивно наелектрисаних протона који не добијају довољну заштиту електрона. Као такви, неуравнотежени су и опасни ''грабежљивци'' који узимају електроне других елемената како би отпустили напетост властите језгре. Огромна ''глад'' за електронима објашњава зашто флуор реже челик као маслац, агресивно реагира с већином органских материја, те је реактиван више од свих других елемената. У добро прорачунатој Мајци Природи флуор, на срећу, најчешће долази у једињењима. Али и једињења флуора (флуориди) хемијски су врло потентна. Судећи како је истина увиек заокружена целина и не гледа са смиешком на онај аналитички приступ који елементе посматра као изоловане целине, ваља истакнути како флуор буди најгоре и у другим хемикалијама. Флуориди представљају једне од најотровнијих и најагресивнијих хемијских једињења, што је науци одавно познато. Једињења флуора као посебно моћне хемикалије постали су ''света крв'' модерне индустрије те свакодневно протичу кроз бројне фабрике, рафинерије и млинове. Користе се као отров за пацове, за производњу високооктанског бензина, топљење метала попут алуминијума, челика и берилијума, за обогаћивање урана, тј. израду атомске бомбе, припремање нервног гаса сарина, компјутерске системе и матичне плоче, пестициде, ски-восак, фреон, тефлонску пластику, тепихе, водоотпорну одећу, гравирано стакло, цигле, керамику и бројне - условно речено – лиекове, попут Прозаца и Ципроа. Такође, што најбоље знамо, користи се као превенција за каријес те га дајемо деци као прву ствар ујутро и задњу ствар увече.
УТИЦАЈ ФЛУОРА
Још почетком 20. века бројни научници повезали су флуор с читавом лепезом болести централног нервног система, респираторних болести и мноштвом тзв. артритисних мишићно- скелетних поремећаја. Учинковитост његове разорне моћи огледа се у инвазивној методи ''лечења'' рака са супстанцом названом 5-ФУ, која убија целе станице тела недуго након што једињење продре у молекулу ДНК. Јонизирани (негативно наелектрисани, губећи или узимајући електроне) флуориди ометају функцију и анатомију молекула - попут протеина или ДНК и формирају везе с водоником, уплићући се у нормално ткиво биолошких молекула. Амерички Национални институт за сигурност и здравље радника 1977. године је објавио: ''Флуор и нека његова једињења примарно иритирају кожу, очи, слузокожу и плућа. Термичка или хемијска опекотина може настати контактом. Чак и када је у питању мало телесно подручје (мање од 3%), може узроковати целокупни ефект тровања путем апсорпције флуорида кроз кожу. И краткотрајно излагање флуору путем удисања узрокује болно грло и бол у грудима, неповратну штету на плућима и смрт. Гастроинтестинални симптоми су мучнина, повраћање, дифузни трбушни грчеви и дијареја. Веће дозе производе деловање на централни нервни систем с трзањем и грчењем мишића и комом.'' Испијање флуоридиране воде (као и конзумирање свих производа који га садржавају) допушта флуору улазак у крв и кости, где се таложи и штети целом организму, а по новим истраживањима, без утицаја на превенцију каријеса. Уништавајући ензиме зубних бактерија те спрјечавајући каријес искључиво површинским наношењем, флуор чини исто и другим телесним ензимима. Уништавајући те виталне хемијске ''гласнике'' који регулишу готово све телесне функције организма, флуориди су претња на готово свим фронтовима здравља.
Кај Ели Рохолм, бивши светски водећи научник за флуор, који је 1937. написао највећу научну студију (с референце на 893 чланка о флуору) о токсичности флуора објављену до данас, у Данској је проучавао интоксикацију радника у фабрикама криолита (руде у којој је преко 50% флуора). Бележио је бројне дегенеративне болести, подвевши их под категорију ''флуоридне интоксикације'', које се видно одражавају на зубима и зубној глеђи: ''Некадашња претпоставка како је флуор нужан за квалитет зубне глеђи, постављена је на сумњивим основама. Наше садашње знање најодлучније указује како флуор није неопходан за квалитет тог ткива већ, супротно томе: глеђ је посебно осетљива на погубно деловање флуора'' - слажући се с пређашњим налазима истраживања како је флуор посебно опасан за децу те ослабљује глеђ. Преко леђа фабричких радника, трајно излагање флуориду узроковало је и узнапредовало медицинско стање названо ''скелетна флуороза''. Врхунска је иронија да, осим нервном суставу, флуор највише штети управо костима и зубима у којима се константно таложи јер половина његовог дневног уноса остаје у организму. На зубима деце и одраслих изложених јачем утицају флуора јавља се пропадање глеђи, очифледно видљивим пегавим наслагама на зубима. Ова болест, тј. симптом много озбиљнијег стања организма назван је ''зубна флуороза''.
Једна од ауторитета за флуор Дарлен Схелер, проучила је више од 1000 чланака о флуору (датираних од 1935. до данас) те је заслужна што је Мичиген прва држава у САД-у која је успела добити право гласања против обвезног флуоридирања, тј. додавања флуора питкој води. Као гласноговорница против флуоридирања, Дарлене је бројним радовима раскринкавала ''лошу вољу'' и бестидност виших инстанци те писала о негативном утицају флуора на синтезу калцијума, која узрокује остеопорозу и артритис. Позивајући се на многобројне студије о флуору, Водећа истраживачка група из Вашингтона сакупила је и приказала мноштво застрашујућих налаза истраживања, од којих неке наводимо: флуориди ометају синтезу колагена, што доводи до његовог разлагања у костима, тетивама, мишићима, кожи, хрскавичном ткиву, плућима и бубрезима; ометају рад еритроцита те чак онемогућавају њихово стварање, саботирајући имуни систем; ометају рад штитне жлезде; поспешују рак костију; узрокују преурањено старење организма; уношење флуора кроз воду, пасту за зубе и течност за испирање уста, нарочито је штетно за развој деце, животни век и опште здравствено стање. Једна пуна зубна паста својим садржајем може усмртити дете до 12 килограма, што је, на жалост, било и пријављено једном приликом у држави Охио 1991. године. Навели су како се флуор такође користи и за промену понашања људи, уз слабо познату чињеницу да се флуор додавао води јеврејских затвореника за време 2. светског рата, као и у совјетским логорима у Сибиру. Године 1990. др. Јохн Цолqухоун с Новог Зеланда потјеран је у рану мировину након што је објавио налазе студије проведене на чак 60 000 школске деце, пронашавши како нема разлике у пропадању зуби између флуоридизираних и нефлуоридизираних подручја, а накнадно је открио како знатан број дјеце у флуоридизираним подручјима пати од ''зубног флуоросиса''. Такође се открило како уопште не постоје докази да су течности за испирање уста на бази флуора и таблете флуора сигурне за конзумацију. Знанствене студије др. Хилдеброта на 6 000 и др. Јохна Јиамоyианиса на 39 000 деце такође поричу било какав позитиван утицај натријум-флуорида на зубе. Откривено је и да у комбинацији с алуминијумом (од којега се до недавно производила већина туба за пасту) натриј-флуорид има још штетније деловање на еритроците и да оно појачава деловање флуора на њихову бројност и покретљивост.
ПРАКСА ЗАВЕРЕ И ТЕОРИЈА ИНТЕРЕСА
Својом агресивношћу флуор је одувек био велика еколошка претња и потенцијални отров у радним постројењима. У време 2. светског и хладнога рата научници финансирани од војске и корпорација, који су први истраживали кориштење флуорида у стоматологији и пијаћој води, повезујући ту хемикалију с бољим здрављем зуба - помогли су промени имиџа флуора од тешког отрова до спасоносног лиека за дечје зубе. Прича о томе како је флуор додан пасти за зубе и води за пиће врло је необична, готово фантастична прича. Она увелике личи онима везаним за олово, азбест и дуван, а чију су грозоморну истину научници финансирани од индустрије, заједно с владом, такође држали деценијама сакривеном од јавности. Можете само замислити уз коју цену.
Неки стоматолози још увијек нису свесни да је много флуорида, додаваних води у САД-у, индустријски отпад с димњака млинова у фабрикама за фосфатна ђубрива на Флориди како би се сприечила штета на радницима, локалној стоци и усевима. У врло ''повољном уговору'' фосфатне фабрике су поштеђене трошка елиминације те силне флуоридне киселине у одлагалиште токсичног отпада. Уместо тога, отров је продат произвођачима, послан у гуменим танкерским цистернама до резервоара свуда у северној Америци и убризган у питку воду као превенција за настанак каријеса. Како је детаљно описано у књизи Кристофера Брyсона о превари званој флуор, у тренуцима кризе у Алцои, једној од фабрика одговорних за тровање околине, стоке, усјева и људи, Францис Фрарy, као вођа истраживања, подмитио је Гералда Коxа, истраживача на Мелон институту. Њему је предложено да, упркос доказима о штетности на зубе, у своја истраживања о пропадању зуби укључи управо флуор. Тада је почела велика промена имиџа флуора у очима јавности. 1936. године истраживач с Мелона дао је лабораторијским пацовима нешто те емикалије и објавио како је управо она тај мистериозни ''фактор'' који чува зубе. Следеће две године, заједно с још једним научником, објавио је детаље њиховог ''открића'' у научном часопису Америчког медицинског друштва. И тако је, готово преко ноћи, пар потплаћених научника с угледног института и огромни интерес корпорација и Америчког стоматолошког удржења (а самим тим и владе) ушминкало слику флуора из радног, бојног и еколошког отрова у слику наде и бисерних зуби на насмејаним дечјим лицима.
Али, до свега тога не би тако лако дошло да тадашња друштвена клима у САД-у није била изразито погодна за окретање леђа од одговорности, заташкавање и репресију по питању флуора. Главне индустрије (као финанцијска, кичмена мождина друштва) које производе струју, алуминиумј, хладњаке, пестициде, као и све друге које користе флуор, биле су суочене с великим ризиком због тужби за људске и еколошке жртве које су узроковале. Америка је такође била суочена с великом дилемом јер војне снаге нису могле функционисати без оруђа и оружја рата, а која користе и испуштају флуор у околину. И под оваквим је околностима заживела велика превара о флуору, чији бранитељи до данас вешто и по сваку цену одбијају све информације које су усмерене против тог отрова, уништавајући здравље свих у име индустријског профита и лобија. Године 1972. од Академског стоматолошког друштва објављено је како у флоуризованим градовима стоматолози остварују 17% више профита него у онима који нису. И данас се још увиек занемарују бројни докази о штети узрокованој флуором и непостојању битне разлике у погледу здравља зуба између држава са и без флуоризоване воде.
На жалост, вода и паста за зубе само су део проблема када је у питању излагање и таложење флуора у људима и у околини. Поред њих, флуор вреба људе из милиона тона трајног гаса фреона избаченог у околину. Фреон или хемијско једињење CFC, створен касних 1920., масовно је кориштен за хладњаке, клима-уређаје, фабричке топлотне пумпе, па чак и медицинске спрејеве, а због штетности је већим делом укинут тек током касних 1990-их. Флуор се такође налази у већини индустријских прехрамбених производа, соковима и храни, те земљи прсканој и трованој пестицидима, фунгицидима и другим ''идима'' који садрже флуор. Такође, сва галама, судске тужбе и контроверзе око тефлонског посуђа управо су настале јер је хемијски спој (РFC) којим се премазује посуђе, флуорид, па након дуготрајног загрејавања посуђа опасна хемикалија бива ослобођена. Ноторни РFC (једињење фосфора, угљеника и флуора) познат је већ дуго времена као потенцијални здравствени ризик, али по питању тога није било недостатка информација о његовим утицајима на здравље, већ је проблем то што истраживања нису подељена с другим научницима, државним органима и јавношћу.
Додуше, шта је с оним научницима који су знали за штетност флуора, а нису били на платном попису свих оних који га штите? Слично раније споменутом примеру др. Колкунхона, такви научници били су отпуштани, изиграни од стране индустрије или оцрњивани од стране пропаганде унајмљене од Америчке здравствене службе, индустријских и корпоративних научника и Америчког стоматолошког друштва. Др. Роберт Чарлтон, бивши ЕПА-ин (Enviromental Protection Agency) научник, назвао је флуор најтежим случајем научне преваре 20. века. У књизи истраживачког новинара Ц. Брyсона "The flouride deception" детаљно и читко је приказана научнана превара глобалних размера, заташкавање медицинских доказа и клевете које су биле почињене како би се избегла одговорност за смрти, као и огромна штета по здравље хиљада радника, и зараде великих корпорација које су флуор користиле као једну од главних сировина у масовној производњи.
Када је реч о зубарима, осим интереса и зараде, флуор је дуго времена био велика нада стоматолошког друштва и професије, обећавајући решење случајева покварених зуби 19. века на исти начин на који су антибиотици били магични метак за докторе у другој половини 20. века. Нада у ''quick fix'' формулу за лоше зубе стигла је 1930. када је стоматолошки истраживач др. Х. Трендли Дин објавио како је нашао мање зубног каријеса у неким деловима Америке где је више природног флуорида у питкој води. Његове студије постале су научни подстицај за вештачку флуорзацију вода у Америци, које је почело у 1940. и 1950. Смањено пропадање зуба у идуће две деценије стоматолози су приписивали додавању флуора води и пасти за зубе, а Т. Х. Дин постао је познат као ''отац флуоридације''. Интересантно је како су исти добри резултати били присутни и у Европи, где се води не додаје флуор, па чак и пре него што је био додаван и у зубне пасте.
Угледна научница на челу одељења за токсикологију стоматолошког одељења Форсyтх, Филис Мулениx, болно се опекла на истини званој флуор. Својим експериментима открила је како је флуор снажан неуро-токсин, а своја истраживања изнела је Служби јавног здравства, фабрикама које масовно користе флуор (попут тадашње три највеће: Unilever, Colgate-Palmolive i SmithKline Beecham) и Стоматолошком друштву. Током година, од истих је била игнорисана, нападана, маргинализована, а на послетку финанцијски уништена и пословно смењена. Њена истраживања надгледао је и Харолд Хоџ, први управник Друштва за токсикологију, такође ангажован на Менхетн пројекту те одговоран, што Филис , наравно, није знала, за монструозно експериментисање на људским субјектима током 2. светског рата, где је убризгавао уранијум, плутонијум и флуориде људима без њихова знања. Америчка војска, тајне службе и бројни научници знају и скривају од јавности већ пола века чињеницу да је флуор снажни неуро-токсин.
Едвард Грот 3., из Одјела за истраживање околине и Националног истраживачког центра, написао је: ''…исполитиковани фанатици користили су се тактиком застрашивања, професионалне и финанцијске репресије, погрдних личних напада и неуморне пропаганде у јавним односима како би ућуткали научне критике, спречили објављивање негативних доказа и како би учинили политички недостижном сваку интерпретацију осим ону службеног погледа, која сматра да је флуор сигуран. Могу ли научни докази заиста бити угушени у слободном свету? Лако.''
Додавати у питку воду хемикалију толико токсичну да је служила као отров за пацове, била је уникатно америчка идеја и америчка пракса. Већина европских земаља не додаје флуор својој води, а неколико је држава престало с том праксом сумњајући у њену сигурност и вредност. Хрватска га такође не додаје, али не због високе просвећености и хуманости трговинских ланаца, већ, иронично, јер нам је јефтиније у воду додавати хлор него флуор. У обичној питкој води, дакако, има природног флуора у мањим количинама, што можете проверити и на декларацији било које куповне флаширане воде. Флуориди можда и помажу зубима (било је пар индикација у истраживањима), али докази за то нису баш исцрпни те се процјењује како су у идеалним условима (услови који су давно нестали) заслужни за 15% мање каријеса. Нарав самог флуора и његовог деловања на каријес може се упоредити с нарави хемотерапије на ћелије рака. Судећи да се чак и користи у ту сврху, свако поређење је сувишно. Флуор угрожава све на што наилази, болесно и здраво, а његова присутност обележена је огромном токсичношћу и још већом користи индустријских конгломерата. Бомбардовани смо флуором из свих смерова, а мноштво раних симптома и болести видимо свуда на својим ближњима и људима уопште. Готово све пасте за зубе које можете пронаћи у свакодневним трговинама, трговачким ланцима и супермаркетима користе флуор, а стоматолози га и даље користе у пракси и пропагирају не знајући или не желећи знати истину. Узимајући у обзир силну токсичност флуора, његово трајно таложење, његов унос из великог броја индустријских те прехрамбених производа, ваздуха, воде, зубне пасте и течности за испирање уста, па чак и таблета флуора које стоматолози препоручују, мој савјет и савјет многих знанственика и истраживача који немају сукоб интереса, профит нити лоби иза себе јесте да избегавате сваки вештачки (који није из природне воде) унос флуора, а зубну пасту купујте у трговини природне хране и препарата. Можда кошта више, али сумњам да кориштење јефтинијих прото-плазмичких отрова, како су медицински категоризовани, спада у рационалну уштеду. Кевин Трудеау у својој књизи "Природни лекови за које они не желе да ви знате", као читатељев доушник приложио је застрашујуће детаљно анатомију корпоративног света, обједињену једном једином догмом: све је у новцу. Истина коју можда сви ми о њима знамо, но мало ко од нас слути пуни опсег страховитих дешавања која јецају у име исте. Флуор је само једна кап у мору прљавштине, али филтрирамо ли упорно кап по кап, верујем да ћемо ускоро моћи пити из фонтане телесног и духовног здравља.
Све ове и многе друге информације и многобројне референце на ову тему можете наћи у књизи Christophera Brysona The fluoride deception и чланцима на страници http://www.all-natural.com/index.html
Извор: http://www.svjetlost-online.com/content/view/102/45/
Додатни текст о флоуру: http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Zdravlje/fluor.htm
Видео о флоуру: http://rapidshare.com/files/227890787/Zasticeni_otrov.flv
Флуор су нацисти и стаљинисти стављали у воду логорашима да буду пасивни и равнодушни према свему. Данас вам (овај отров за пацове и људе) из истих разлога стављају у пасте за зубе и водоводе.
Флуор је главно хемијско средство стварања менталних робова (послушних грађана).
Флуор је главно хемијско средство стварања менталних робова (послушних грађана).
Нарав самог флуора и његовог деловања на каријес може се успоредити с нарави хемотерапије на ћелије рака. Судећи да се чак и користи у ту сврху, свако поређење је сувишно.
Пише: Роберт Маринковић
Прича о флуору није она о теорији завере, већ пракси завере. То је заиста стара тема о којој милиони не знају много, па чак ни онај део леденог брега што вири изнад воде. Шта су, заиста, флуор и флуориди, чему служе, где се све налазе, зашто их људи ''вишом'' вољом свакодневно уносе у организам у којем се таложе и какав утицај врше на нас? Флуор је елемент који се састоји од атома са 9 позитивно наелектрисаних протона који не добијају довољну заштиту електрона. Као такви, неуравнотежени су и опасни ''грабежљивци'' који узимају електроне других елемената како би отпустили напетост властите језгре. Огромна ''глад'' за електронима објашњава зашто флуор реже челик као маслац, агресивно реагира с већином органских материја, те је реактиван више од свих других елемената. У добро прорачунатој Мајци Природи флуор, на срећу, најчешће долази у једињењима. Али и једињења флуора (флуориди) хемијски су врло потентна. Судећи како је истина увиек заокружена целина и не гледа са смиешком на онај аналитички приступ који елементе посматра као изоловане целине, ваља истакнути како флуор буди најгоре и у другим хемикалијама. Флуориди представљају једне од најотровнијих и најагресивнијих хемијских једињења, што је науци одавно познато. Једињења флуора као посебно моћне хемикалије постали су ''света крв'' модерне индустрије те свакодневно протичу кроз бројне фабрике, рафинерије и млинове. Користе се као отров за пацове, за производњу високооктанског бензина, топљење метала попут алуминијума, челика и берилијума, за обогаћивање урана, тј. израду атомске бомбе, припремање нервног гаса сарина, компјутерске системе и матичне плоче, пестициде, ски-восак, фреон, тефлонску пластику, тепихе, водоотпорну одећу, гравирано стакло, цигле, керамику и бројне - условно речено – лиекове, попут Прозаца и Ципроа. Такође, што најбоље знамо, користи се као превенција за каријес те га дајемо деци као прву ствар ујутро и задњу ствар увече.
УТИЦАЈ ФЛУОРА
Још почетком 20. века бројни научници повезали су флуор с читавом лепезом болести централног нервног система, респираторних болести и мноштвом тзв. артритисних мишићно- скелетних поремећаја. Учинковитост његове разорне моћи огледа се у инвазивној методи ''лечења'' рака са супстанцом названом 5-ФУ, која убија целе станице тела недуго након што једињење продре у молекулу ДНК. Јонизирани (негативно наелектрисани, губећи или узимајући електроне) флуориди ометају функцију и анатомију молекула - попут протеина или ДНК и формирају везе с водоником, уплићући се у нормално ткиво биолошких молекула. Амерички Национални институт за сигурност и здравље радника 1977. године је објавио: ''Флуор и нека његова једињења примарно иритирају кожу, очи, слузокожу и плућа. Термичка или хемијска опекотина може настати контактом. Чак и када је у питању мало телесно подручје (мање од 3%), може узроковати целокупни ефект тровања путем апсорпције флуорида кроз кожу. И краткотрајно излагање флуору путем удисања узрокује болно грло и бол у грудима, неповратну штету на плућима и смрт. Гастроинтестинални симптоми су мучнина, повраћање, дифузни трбушни грчеви и дијареја. Веће дозе производе деловање на централни нервни систем с трзањем и грчењем мишића и комом.'' Испијање флуоридиране воде (као и конзумирање свих производа који га садржавају) допушта флуору улазак у крв и кости, где се таложи и штети целом организму, а по новим истраживањима, без утицаја на превенцију каријеса. Уништавајући ензиме зубних бактерија те спрјечавајући каријес искључиво површинским наношењем, флуор чини исто и другим телесним ензимима. Уништавајући те виталне хемијске ''гласнике'' који регулишу готово све телесне функције организма, флуориди су претња на готово свим фронтовима здравља.
Кај Ели Рохолм, бивши светски водећи научник за флуор, који је 1937. написао највећу научну студију (с референце на 893 чланка о флуору) о токсичности флуора објављену до данас, у Данској је проучавао интоксикацију радника у фабрикама криолита (руде у којој је преко 50% флуора). Бележио је бројне дегенеративне болести, подвевши их под категорију ''флуоридне интоксикације'', које се видно одражавају на зубима и зубној глеђи: ''Некадашња претпоставка како је флуор нужан за квалитет зубне глеђи, постављена је на сумњивим основама. Наше садашње знање најодлучније указује како флуор није неопходан за квалитет тог ткива већ, супротно томе: глеђ је посебно осетљива на погубно деловање флуора'' - слажући се с пређашњим налазима истраживања како је флуор посебно опасан за децу те ослабљује глеђ. Преко леђа фабричких радника, трајно излагање флуориду узроковало је и узнапредовало медицинско стање названо ''скелетна флуороза''. Врхунска је иронија да, осим нервном суставу, флуор највише штети управо костима и зубима у којима се константно таложи јер половина његовог дневног уноса остаје у организму. На зубима деце и одраслих изложених јачем утицају флуора јавља се пропадање глеђи, очифледно видљивим пегавим наслагама на зубима. Ова болест, тј. симптом много озбиљнијег стања организма назван је ''зубна флуороза''.
Једна од ауторитета за флуор Дарлен Схелер, проучила је више од 1000 чланака о флуору (датираних од 1935. до данас) те је заслужна што је Мичиген прва држава у САД-у која је успела добити право гласања против обвезног флуоридирања, тј. додавања флуора питкој води. Као гласноговорница против флуоридирања, Дарлене је бројним радовима раскринкавала ''лошу вољу'' и бестидност виших инстанци те писала о негативном утицају флуора на синтезу калцијума, која узрокује остеопорозу и артритис. Позивајући се на многобројне студије о флуору, Водећа истраживачка група из Вашингтона сакупила је и приказала мноштво застрашујућих налаза истраживања, од којих неке наводимо: флуориди ометају синтезу колагена, што доводи до његовог разлагања у костима, тетивама, мишићима, кожи, хрскавичном ткиву, плућима и бубрезима; ометају рад еритроцита те чак онемогућавају њихово стварање, саботирајући имуни систем; ометају рад штитне жлезде; поспешују рак костију; узрокују преурањено старење организма; уношење флуора кроз воду, пасту за зубе и течност за испирање уста, нарочито је штетно за развој деце, животни век и опште здравствено стање. Једна пуна зубна паста својим садржајем може усмртити дете до 12 килограма, што је, на жалост, било и пријављено једном приликом у држави Охио 1991. године. Навели су како се флуор такође користи и за промену понашања људи, уз слабо познату чињеницу да се флуор додавао води јеврејских затвореника за време 2. светског рата, као и у совјетским логорима у Сибиру. Године 1990. др. Јохн Цолqухоун с Новог Зеланда потјеран је у рану мировину након што је објавио налазе студије проведене на чак 60 000 школске деце, пронашавши како нема разлике у пропадању зуби између флуоридизираних и нефлуоридизираних подручја, а накнадно је открио како знатан број дјеце у флуоридизираним подручјима пати од ''зубног флуоросиса''. Такође се открило како уопште не постоје докази да су течности за испирање уста на бази флуора и таблете флуора сигурне за конзумацију. Знанствене студије др. Хилдеброта на 6 000 и др. Јохна Јиамоyианиса на 39 000 деце такође поричу било какав позитиван утицај натријум-флуорида на зубе. Откривено је и да у комбинацији с алуминијумом (од којега се до недавно производила већина туба за пасту) натриј-флуорид има још штетније деловање на еритроците и да оно појачава деловање флуора на њихову бројност и покретљивост.
ПРАКСА ЗАВЕРЕ И ТЕОРИЈА ИНТЕРЕСА
Својом агресивношћу флуор је одувек био велика еколошка претња и потенцијални отров у радним постројењима. У време 2. светског и хладнога рата научници финансирани од војске и корпорација, који су први истраживали кориштење флуорида у стоматологији и пијаћој води, повезујући ту хемикалију с бољим здрављем зуба - помогли су промени имиџа флуора од тешког отрова до спасоносног лиека за дечје зубе. Прича о томе како је флуор додан пасти за зубе и води за пиће врло је необична, готово фантастична прича. Она увелике личи онима везаним за олово, азбест и дуван, а чију су грозоморну истину научници финансирани од индустрије, заједно с владом, такође држали деценијама сакривеном од јавности. Можете само замислити уз коју цену.
Неки стоматолози још увијек нису свесни да је много флуорида, додаваних води у САД-у, индустријски отпад с димњака млинова у фабрикама за фосфатна ђубрива на Флориди како би се сприечила штета на радницима, локалној стоци и усевима. У врло ''повољном уговору'' фосфатне фабрике су поштеђене трошка елиминације те силне флуоридне киселине у одлагалиште токсичног отпада. Уместо тога, отров је продат произвођачима, послан у гуменим танкерским цистернама до резервоара свуда у северној Америци и убризган у питку воду као превенција за настанак каријеса. Како је детаљно описано у књизи Кристофера Брyсона о превари званој флуор, у тренуцима кризе у Алцои, једној од фабрика одговорних за тровање околине, стоке, усјева и људи, Францис Фрарy, као вођа истраживања, подмитио је Гералда Коxа, истраживача на Мелон институту. Њему је предложено да, упркос доказима о штетности на зубе, у своја истраживања о пропадању зуби укључи управо флуор. Тада је почела велика промена имиџа флуора у очима јавности. 1936. године истраживач с Мелона дао је лабораторијским пацовима нешто те емикалије и објавио како је управо она тај мистериозни ''фактор'' који чува зубе. Следеће две године, заједно с још једним научником, објавио је детаље њиховог ''открића'' у научном часопису Америчког медицинског друштва. И тако је, готово преко ноћи, пар потплаћених научника с угледног института и огромни интерес корпорација и Америчког стоматолошког удржења (а самим тим и владе) ушминкало слику флуора из радног, бојног и еколошког отрова у слику наде и бисерних зуби на насмејаним дечјим лицима.
Али, до свега тога не би тако лако дошло да тадашња друштвена клима у САД-у није била изразито погодна за окретање леђа од одговорности, заташкавање и репресију по питању флуора. Главне индустрије (као финанцијска, кичмена мождина друштва) које производе струју, алуминиумј, хладњаке, пестициде, као и све друге које користе флуор, биле су суочене с великим ризиком због тужби за људске и еколошке жртве које су узроковале. Америка је такође била суочена с великом дилемом јер војне снаге нису могле функционисати без оруђа и оружја рата, а која користе и испуштају флуор у околину. И под оваквим је околностима заживела велика превара о флуору, чији бранитељи до данас вешто и по сваку цену одбијају све информације које су усмерене против тог отрова, уништавајући здравље свих у име индустријског профита и лобија. Године 1972. од Академског стоматолошког друштва објављено је како у флоуризованим градовима стоматолози остварују 17% више профита него у онима који нису. И данас се још увиек занемарују бројни докази о штети узрокованој флуором и непостојању битне разлике у погледу здравља зуба између држава са и без флуоризоване воде.
На жалост, вода и паста за зубе само су део проблема када је у питању излагање и таложење флуора у људима и у околини. Поред њих, флуор вреба људе из милиона тона трајног гаса фреона избаченог у околину. Фреон или хемијско једињење CFC, створен касних 1920., масовно је кориштен за хладњаке, клима-уређаје, фабричке топлотне пумпе, па чак и медицинске спрејеве, а због штетности је већим делом укинут тек током касних 1990-их. Флуор се такође налази у већини индустријских прехрамбених производа, соковима и храни, те земљи прсканој и трованој пестицидима, фунгицидима и другим ''идима'' који садрже флуор. Такође, сва галама, судске тужбе и контроверзе око тефлонског посуђа управо су настале јер је хемијски спој (РFC) којим се премазује посуђе, флуорид, па након дуготрајног загрејавања посуђа опасна хемикалија бива ослобођена. Ноторни РFC (једињење фосфора, угљеника и флуора) познат је већ дуго времена као потенцијални здравствени ризик, али по питању тога није било недостатка информација о његовим утицајима на здравље, већ је проблем то што истраживања нису подељена с другим научницима, државним органима и јавношћу.
Додуше, шта је с оним научницима који су знали за штетност флуора, а нису били на платном попису свих оних који га штите? Слично раније споменутом примеру др. Колкунхона, такви научници били су отпуштани, изиграни од стране индустрије или оцрњивани од стране пропаганде унајмљене од Америчке здравствене службе, индустријских и корпоративних научника и Америчког стоматолошког друштва. Др. Роберт Чарлтон, бивши ЕПА-ин (Enviromental Protection Agency) научник, назвао је флуор најтежим случајем научне преваре 20. века. У књизи истраживачког новинара Ц. Брyсона "The flouride deception" детаљно и читко је приказана научнана превара глобалних размера, заташкавање медицинских доказа и клевете које су биле почињене како би се избегла одговорност за смрти, као и огромна штета по здравље хиљада радника, и зараде великих корпорација које су флуор користиле као једну од главних сировина у масовној производњи.
Када је реч о зубарима, осим интереса и зараде, флуор је дуго времена био велика нада стоматолошког друштва и професије, обећавајући решење случајева покварених зуби 19. века на исти начин на који су антибиотици били магични метак за докторе у другој половини 20. века. Нада у ''quick fix'' формулу за лоше зубе стигла је 1930. када је стоматолошки истраживач др. Х. Трендли Дин објавио како је нашао мање зубног каријеса у неким деловима Америке где је више природног флуорида у питкој води. Његове студије постале су научни подстицај за вештачку флуорзацију вода у Америци, које је почело у 1940. и 1950. Смањено пропадање зуба у идуће две деценије стоматолози су приписивали додавању флуора води и пасти за зубе, а Т. Х. Дин постао је познат као ''отац флуоридације''. Интересантно је како су исти добри резултати били присутни и у Европи, где се води не додаје флуор, па чак и пре него што је био додаван и у зубне пасте.
Угледна научница на челу одељења за токсикологију стоматолошког одељења Форсyтх, Филис Мулениx, болно се опекла на истини званој флуор. Својим експериментима открила је како је флуор снажан неуро-токсин, а своја истраживања изнела је Служби јавног здравства, фабрикама које масовно користе флуор (попут тадашње три највеће: Unilever, Colgate-Palmolive i SmithKline Beecham) и Стоматолошком друштву. Током година, од истих је била игнорисана, нападана, маргинализована, а на послетку финанцијски уништена и пословно смењена. Њена истраживања надгледао је и Харолд Хоџ, први управник Друштва за токсикологију, такође ангажован на Менхетн пројекту те одговоран, што Филис , наравно, није знала, за монструозно експериментисање на људским субјектима током 2. светског рата, где је убризгавао уранијум, плутонијум и флуориде људима без њихова знања. Америчка војска, тајне службе и бројни научници знају и скривају од јавности већ пола века чињеницу да је флуор снажни неуро-токсин.
Едвард Грот 3., из Одјела за истраживање околине и Националног истраживачког центра, написао је: ''…исполитиковани фанатици користили су се тактиком застрашивања, професионалне и финанцијске репресије, погрдних личних напада и неуморне пропаганде у јавним односима како би ућуткали научне критике, спречили објављивање негативних доказа и како би учинили политички недостижном сваку интерпретацију осим ону службеног погледа, која сматра да је флуор сигуран. Могу ли научни докази заиста бити угушени у слободном свету? Лако.''
Додавати у питку воду хемикалију толико токсичну да је служила као отров за пацове, била је уникатно америчка идеја и америчка пракса. Већина европских земаља не додаје флуор својој води, а неколико је држава престало с том праксом сумњајући у њену сигурност и вредност. Хрватска га такође не додаје, али не због високе просвећености и хуманости трговинских ланаца, већ, иронично, јер нам је јефтиније у воду додавати хлор него флуор. У обичној питкој води, дакако, има природног флуора у мањим количинама, што можете проверити и на декларацији било које куповне флаширане воде. Флуориди можда и помажу зубима (било је пар индикација у истраживањима), али докази за то нису баш исцрпни те се процјењује како су у идеалним условима (услови који су давно нестали) заслужни за 15% мање каријеса. Нарав самог флуора и његовог деловања на каријес може се упоредити с нарави хемотерапије на ћелије рака. Судећи да се чак и користи у ту сврху, свако поређење је сувишно. Флуор угрожава све на што наилази, болесно и здраво, а његова присутност обележена је огромном токсичношћу и још већом користи индустријских конгломерата. Бомбардовани смо флуором из свих смерова, а мноштво раних симптома и болести видимо свуда на својим ближњима и људима уопште. Готово све пасте за зубе које можете пронаћи у свакодневним трговинама, трговачким ланцима и супермаркетима користе флуор, а стоматолози га и даље користе у пракси и пропагирају не знајући или не желећи знати истину. Узимајући у обзир силну токсичност флуора, његово трајно таложење, његов унос из великог броја индустријских те прехрамбених производа, ваздуха, воде, зубне пасте и течности за испирање уста, па чак и таблета флуора које стоматолози препоручују, мој савјет и савјет многих знанственика и истраживача који немају сукоб интереса, профит нити лоби иза себе јесте да избегавате сваки вештачки (који није из природне воде) унос флуора, а зубну пасту купујте у трговини природне хране и препарата. Можда кошта више, али сумњам да кориштење јефтинијих прото-плазмичких отрова, како су медицински категоризовани, спада у рационалну уштеду. Кевин Трудеау у својој књизи "Природни лекови за које они не желе да ви знате", као читатељев доушник приложио је застрашујуће детаљно анатомију корпоративног света, обједињену једном једином догмом: све је у новцу. Истина коју можда сви ми о њима знамо, но мало ко од нас слути пуни опсег страховитих дешавања која јецају у име исте. Флуор је само једна кап у мору прљавштине, али филтрирамо ли упорно кап по кап, верујем да ћемо ускоро моћи пити из фонтане телесног и духовног здравља.
Све ове и многе друге информације и многобројне референце на ову тему можете наћи у књизи Christophera Brysona The fluoride deception и чланцима на страници http://www.all-natural.com/index.html
Извор: http://www.svjetlost-online.com/content/view/102/45/
Додатни текст о флоуру: http://www.ivantic.net/Ostale_knjiige/Zdravlje/fluor.htm
Видео о флоуру: http://rapidshare.com/files/227890787/Zasticeni_otrov.flv
Флуор су нацисти и стаљинисти стављали у воду логорашима да буду пасивни и равнодушни према свему. Данас вам (овај отров за пацове и људе) из истих разлога стављају у пасте за зубе и водоводе.
Флуор је главно хемијско средство стварања менталних робова (послушних грађана).
Нема коментара:
Постави коментар