Изгребано небо - Прича о хемијским траговима

Да ли сте икада погледали горе и помислили како је чудно то што толико авиона прелеће готово истовремено и што њихови трагови остају тако дуго на небу? Ако нисте, крајње је време да то урадите и да се озбиљно замислите да ли су такви трагови иза авиона нормални. Забрињавајуће је колико наша јавност није упућена у овај приоблем који је присутан у све већем броју земаља света. Надам се да нисте међу онима који се први пут сусрећу са овом темом. Ако јесте, предлажем да пажљиво прочитате текст у наставку.


Пре свега, да разјаснимо шта су заправо тагови иза авиона или нормални кондензациони трагови (енг. condensation trail или скраћено contrails). Наиме, на великим висинама на којима лете авиони (више од 8000 метара), температуре су веома ниске тако да се водена пара из мотора млазних авиона готово тренутно претвара у ледене кристале који остају иза авиона у виду белог трага који се убрзо затим отапа и нестаје. Тако би требало да буде.

Међутим, сада на небу можемо видети трагове који сатима остају после проласка авиона и који се разливају стварајући беличасту измаглицу. То никако не може бити водена пара. Али шта је то у ствари? Људи свесни овог проблема покушавају да одговоре на ово питање већ дуже време. Резултати до којих се дошло испитивањима узорака земље и воде у областима са честом појавом хемијских трагова су поражавајући. Алуминијум оксид, баријум оксид, манган, стронцијум, као и неке бактерије и микроскопске гљиве. Оно што посебно забрињава је проналазак ензима и бактерија које се користе у поступцима модификације ДНК, али и влакнастих материја сличних паучини непознатог порекла. Све то није могло ниоткуда да се створи. Ипак и поред бројних доказа, овај проблем још увек није доспео до органа који би требали њиме да се позабаве.

Начин распршивања ових супстанци, од којих су многе веома опасни отрови, у ствари је увежбан много раније. Наиме, Америка је за време рата са Вијетнамом, са циљем да уништи већи део џунгле Јужног Вијетнама у којој су се крили герилци, из авиона испуштала милионе литара агенса "оранж", јаког отрова због кога се и дан данас јавља висока стопа смрти и разних деформитета код новорођенчади. Вијетнамски Црвени крст  процењује да је око три милиона Вијетнамаца до сада претрпело здравствене последице овог америчког злочина. Знајући да су већ урадили тако нешто, не треба сумњати да су у стању да то и понове, али у много већим размерама. Само што сада не користе само војне авионе, већ и путничке уз мање модификације.

Неки би сад рекли како је ово још једна теорија завере против Срба. Али не. Не само против нас. Овај злочин се врши над свим земљама чланицама НАТО-а, као и над потписницима тзв. Партнерства за мир. Али шта је разлог томе? Званичници свих земаља оспоравају постојање било каквог запрашивања из ваздуха, што је и очекивано, али један број ипак додаје да је могуће да се ради о експерименту који има за циљ смањење глобалног загревања. Укратко, план је да се у атмосферу, управо на овај начин, избаци огромна количина супстанце која ће рефлектовати сунчево зрачење и тиме постићи хлађење целе планете.

Признаћете да све то звучи као сценарио за неки холивудски филм, али мени то звучи као још један изговор који послушна и залуђена гомила треба да прогута. Нема сумње да је опет у питању нешто за "наше добро", а ми бар имамо доста искуства са њиховим "милосрђем", али чини ми се да је пуно људи заборавило шта та реч значи у њиховом речнику.

О стварним разлозима овог недела, може само да се нагађа. Док неки сматрају да је то заправо експеримент са ко зна каквим исходом, већина ипак верује да је у питању само један од пројеката твораца "новог светског поретка" са намером да контролишу али и значајно смање број становника на планети коју већ одавно сматрају личним власништвом.

Било како било, постојање овог проблема више нико не може оспорити. Доказ за то је све већа група људи у свету која покушава да допре до здравог разума народа и укаже на озбиљност овог проблема. Код нас је ниво информисаности о овој појави врло низак. Ваљда зато што наш народ притиснут тескобом свакодневног живота, све ређе диже главу усправно и гледа ка небу. Знајући какви су медији у Србији, другог начина да сазнају за "изгребано небо" готово да нема. Али опет и ми који знамо за овај злочин, не можемо пуно тога учинити. Једино можда да покушамо да обавестимо што више људи о томе не би ли на крају и власти под притиском народа учиниле нешто да нас заштите, ако већ није прекасно.

У колико желите да детаљније истражујете овај проблем, преко интернета ћете лако пронаћи људе који се већ озбиљно боре против овога. Довољно је да на претраживачу укуцате реч chemtrails и брзо ћете се уверити у ово о чему говорим.

Марко Стојановић