АЛАРМАНТНО: ГМО кромпир направљен у Београду!

Научници Института за биолошка истраживања у домаћи кромпир убацили ген пиринча и то преко бактерије која изазива туморе код биљака

Српски научници из Института за биолошка истраживања Универзитета у Београду генетски су модификовали две сорте кромпира генима пиринча. Они су, како тврди Афрички журнал за биотехнологију из Најробија у тексту објављеном 26. јула 2010. године, у сарадњи с лабораторијом за молекуларну биљну патологију из Бетсвила у САД у домаће сорте кромпира јелица и драгачевка убацили ген пиринча.

- То су урадили тако што су домаће сорте кромпира заразили бактеријом Агробацтериум тумефациенс, која изазива туморе код 140 врста биљака. Користили су три соја те бактерије која је била носилац делова ДНК пиринча. Носилац пројекта број 143026 јесте Министарство науке и технологије. Биљке су 2010. године умножене и чувају се – каже извор и додаје да се званично добијени узорци модификованог кромпира чувају у лабораторији, али је питање да ли је то заиста тако.

Вођа пројекта 143026 „Регулација морфогенетских процеса и секундарног метаболизма и генетичке трансформације биљака у култури ин витро“ била је др Бранка Винтерхалтер. На њему су радили и Александар Цингел, Драган Винтерхалтер, Душица Ћалић Драгашевић, Ан Смигоцки и Славица Новаковић. Славица Новаковић за Курир потврђује да су на две сорте кромпира вршени експерименти, али тврди да је метода потпуно безопасна.

- Та бактерија је вектор који преноси гене и то је тотално безопасна метода. Неминовно је зато што биљке не могу опстати под садашњим животним условима и много је мање опасно него употреба пестицида ради заштите од микроорганизама, гљивица, суше… То није ништа страшно, него је нужно зло. Ген који је изолован из пиринча, на пример, смета буби златици и то је рађено да се спрече штеточине – каже Новаковићева.

У Министарству просвете и науке потврђују да је бивше Министарство науке финансирало поменути пројекат истраживања на кромпиру у лабораторијским условима.

Тумори су безопасни

Славица Новаковић не негира да бактерија Агробацтериум тумефациенс изазива туморе на биљакма, али тврди да они нису опасни.
- Тумори које бактерија изазива на биљкама нису опасни јер су бенигни – каже Новаковићева и додаје да семе генетски модификованог кромпира није за тржиште Србије и не употребљава се, већ је пројекат рађен у експерименталне сврхе.

Домаћи угасили

Док научници усред Србије праве генетски модификовани кромпир, чувени Институт за кромпир у Гучи је угашен, стала је производња домаћег кромпира на Голији и то је сада национални парк. Како кажу српски сељаци, у Србији је све мање домаћих сорти кромпира, а мање је и оних који га саде и узгајају.